РАЗМИШЉАЊЕ О СЕБИ

        Кад сам за себе мислио да сам скоро савршен био сам овакав:

-  ОСЛАЊАО САМ СЕ ИСКЉУЧИВО НА ПАМЕТ И СНАГУ.
-  МИСЛИО САМ ТУЂИМ МОЗГОМ, А НИЈЕСАМ ЗНАО ДА ЈЕ ТАКО, У СВЕ БИХ СЕ ЗАКЛЕО ДА РАЗМИШЉАМ СВОЈОМ ГЛАВОМ - ДРУГАЧИЈЕ РЕЧЕНО - БИО САМ ТВРДОГЛАВ.
-  ЗНАО САМ ДА ЗАБОРАВИМ ДОБРО КОЈЕ МИ ЈЕ УЧИЊЕНО.
- ДЕШАВАЛЕ СУ МИ СЕ ЧЕСТЕ ПРОМЈЕНЕ РАСПОЛОЖЕЊА, А ИЗГЛЕДА ВЕЗАНО СА ТИМ И НЕРИЈЕТКЕ ПРЕХЛАДЕ И МАЛАКСАЛОСТИ И АКО САМ БИО У ПУНОМ НАПОНУ СНАГЕ И У ФИЗИЧКОЈ ФОРМИ.
- НИЈЕСАМ ВЈЕРОВАО У БОГА АЛИ САМ БИО. ПРИЛИЧНО СУЈЕВЈЕРАН. И КАО ТАКАВ ИПАК САМ ЧЕСТО У СЕБИ ИЛИ НАГЛАС ГОВОРИО "ПОМОЗИ БОЖЕ" !

        Нијесам ни могао бити другачији јер сам се трудио да чиним онако како су ме учили, а све чему су ме учили сматрао сам за свето и истинито. Кад су ми се те "истине" почеле обијати од главу трошио сам огромну енергију на те конфликте. Иако ме све то "бољело" претежно сам имао неки осјећај као да се то дешава некоме другом. Кад сам посумњао да је у мојој кожи неко други родила се чиста жеља - наћи самог себе.
        Жеља је била истинска и јака и ту је барем дио објашњења зашто ми је случај доносио у руке праве књиге и правим редоследом и одређивао сусрете са правим људима. Кажем праве књиге и прави људи у односу на жељу да пронађем самог себе.
        Почео сам полако увиђати да ја не желим баш све оно што сам мислио да желим или да ми се не свиђа много чега што се већини свиђа.
        Сазнања до којих сам долазио нијесу јефтино плаћена. Она су моје искуство - моје благо.
        Моје сазнање о људима помогло је да и себе почнем упознавати.
        У сваком човјеку станује и добро и зло. Шта од то двоје позовеш оно ће се одазвати. и. т. д.

ГОВОРИМ О СЕБИ

        Прву пјесму сам написао у двадесет деветој години тако да никад нијесам био "млади пјесник". Волим све што је природно. Не волим ништа што је против природе, па макар доносило било колику материјалну корист.
        Сматрам да је мој живот сасвим обичан тј. природан. Највише волим сунчан дан, али не мрзим кишу, вјетар, мраз јер знам да послије њих сунце љепше грије.
        Све пјесме ми је Небо даровало и сматрам да су генијалне. Ако нека не изгледа таквом то је зато што је нијесам добро дочуо. Можда ће неко од читалаца - стваралаца од мене боље схватити шта је Небо хтјело да каже.
        О свему што није пјесма може се написати пјесма. Сматрам да у космосу постоје двије довршене пјесме у које нема смисла дирати, а то су БОГ и ДИЈЕТЕ.
        У мојој породици за три године родиле су се три довршене пјесме. Небо их је дало такве, али свијет не трпи савршенство, највише воли да брише те савршене пјесме и они већ могу писати пјесме и о њима се може пјевати.
        Пјесме које сам прибиљежио браниће се и одбранити од сваког зла људског, а нашој дјеци желим да се одбране од зла у себи (јер та се зараза може примити у сваком човјеку), а од туђег зла чуваће их Бог.

        Позивам људе који могу и желе да буду покровитељи за три следеће збирке које се налазе у процесу дораде да материјално помогну њихово штампање.

Божидар Мишко Дожић
Колашин
bvd@cg.yu